NR/OBRENOVIC

Обреновићи

Савка Обреновић, ћерка кнеза Милоша, удала се за Јована Николића 1831. Њени синови Федор и Михајло, сестрићи кнеза Михаила, имали су удела у његовом наслеђу.

Табела В: породица Обреновић и Николићи од Рудне

Кнез Милош Обреновић и кнегиња Љубица, њихова деца и синови њихове ћерке Савке и Јована (VII) Николића. Рукописна табела В, која обухвата седам генерација, изгубљена је; ова архива поново црта део који је овде важан према Википедији, чланку Noblesse & Royautés и Маркову (2011). Федор, истакнут оквиром, био је нећак кнеза Михаила.

Превуците у страну да бисте видели целу шему.

Потомство
Брак
Усвојење
Унапређење у племићком реду (година)
Имање (година)
* рођен · † умро

Иста шема као списак

кнез Милош (1780–1860) — Чин 1815 (Кнез Србије 1815–1839. и 1858–1860.).
- У браку са: кнегиња Љубица (1788–1843). Деца:
  - Петрија (1808–1870).
    - У браку са: Тодор Бајић. Из Варадије; оженио се Петријом 1834.
  - Савка (1814–1848).
    - У браку са: Јован (VII) (1810–1880). Деца:
      - Милош Николић (1833–1863).
      - Федор (1836–1903) — Чин 1854 (Аустријска баронија). Нећак кнеза Михаила.
      - Михајло (1841–1916).
  - кнез Милан II (1819–1839).
  - кнез Михаило (1823–1868) — Чин 1839 (Кнез Србије 1839–1842. и 1860–1868.). Није имао деце.
    - У браку са: грофица Јулија Хуњади (1831–1919).
  - Умрли млади: Марија † 1830, Тодор, Гаврило. Марија (рођена и умрла 1830), Тодор и Гаврило умрли су млади.

Милош и Љубица

Кнез Милош Обреновић (1780–1860) владао је Србијом 1815–1839, а потом поново 1858–1860. Године 1805. оженио се Љубицом Вукомановић (1788–1843). Спискови наводе седморо деце: Петрија (рођена 1808, или 1810. према једном извору, C17), Савка (1814–1848), Милан (1819–1839) и Михаило (1823–1868) стигли су до одраслог доба; Марија, Тодор и Гаврило умрли су млади.

Слика кнеза Милоша Обреновића у високом црвеном фесу са црном кићанком, у црвеној униформи са златним еполетама и одликовањима, пред каменим стубом и џамијом са куполом. — Табла X Кнез Милош Обреновић (1780–1860), Савкин отац и Федоров деда. Слика настала око 1850. (сликар је на Остави наведен као Brandt).Слика, око 1850. Викимедијина остава, датотека „Knez Miloš Obrenović.jpg“. Јавно власништво.

Слика кнегиње Љубице која седи у плавом сомотском јелеку са сребрним ширитима, ружичастом марамом и црвеном извезеном капом. — Табла XI Кнегиња Љубица Обреновић, рођена Вукомановић (1788–1843), Савкина мајка и Федорова бака. Анонимни портрет из 19. века.Непознат аутор, 19. век. Викимедијина остава, датотека „Knjeginja Ljubica.jpg“. Јавно власништво.

Портрет у пуној фигури кнеза Михаила Обреновића у тамној хусарској туници са одликовањима и огртачем оивиченим крзном, са капом са перјаницом на столу поред њега; у углу је уписана година 1875. — Табла XII Кнез Михаило Обреновић (1823–1868), Савкин брат и Федоров ујак. Слика Стевана Тодоровића, са уписаном годином 1875, насликана после кнежеве смрти.Стеван Тодоровић, 1875. Викимедијина остава, датотека „Portret Mihailo Obrenović.png“. Јавно власништво.

Савка

Јелисавета „Савка“ Обреновић, рођена 1814. (1816. и 1818. према другим изворима), удала се за Јована Николића (VII) 16. октобра 1831. Умрла је 5. октобра 1848 — 23. септембра по јулијанском календару — када је њен син Федор имао дванаест година. Миклош Барабаш насликао је њен портрет 1845.

Портрет у уљу младе жене са тамном косом раздељеном по средини, бисерима око врата и тамноплавим јелеком оивиченим крзном и извезеним златом, која држи минијатуру уз груди; иза ње су црвена завеса и далек пејзаж. — Табла IX Јелисавета „Савка“ Обреновић (1814–1848), коју је 1845. насликао Миклош Барабаш. Слика је каталогизована уз Конак кнегиње Љубице у Београду.Слика: Miklós Barabás, 1845. Фотографија: „Gmihail“ (Википедија на српском). Викимедијина остава, датотека „Miklos Barabas, Savka Obrenović, 1845, Princess Ljubica’s Residence.jpg“. CC BY-SA 3.0 RS.

Федор, кнежев нећак

Кнез Михаило Обреновић, Савкин брат и стога Федоров ујак, убијен је у Београду 10. јуна 1868. Федор и његов отац, барон Јован, стигли су тамо 12. јуна.

Михаило се 1853. оженио Јулијом Хуњади и није оставио деце. Његова имовина у Румунији подељена је међу наследницима, међу којима су били Федор, Михајло и баруни Бајић, пошто су се споразумели са кнежевом удовицом: споразум је закључен у Букурешту 8. јуна 1873. Јулија Хуњади удала се 1876. за војводу Карла од Аренберга, а Федоров некролог из 1903. назива је „кнегињом Аренберг“.

Конак кнегиње Љубице

Конак кнегиње Љубице у Београду започет је у јулу 1829, а завршен касне јесени 1830; један чланак наводи 1831. Градитељ је био Хаџи Никола Живковић, а подигнут је за Љубицу и њене синове Милана и Михаила. У њему је 1846–1863. био смештен Београдски лицеј, а касније школа, суд и музеји. Обновљен је 1971–1979, припада Музеју града Београда и споменик је културе од изузетног значаја.

Веза са Бајићима

Петрија, најстарија међу децом, удала се 1834. за Тодора Бајића од Варадије. Породични рукопис обећава табелу која би читаоцу показала његово сродство са бившом краљевском лозом и „двоструко сродство са породицом Бајић“; табела је изгубљена, а текст не каже у чему је сродство било двоструко.

Везе на двору

У октобру 1882. краљ Милан I одликовао је Федора у Београду Великим крстом Таковског ордена. У Сарајеву, где је Федор био цивилни адлатус, његово сродство са српском краљевском кућом било је друштвена предност. Када је умро 1903, београдски двор је обавештен телеграфом, а краљ Србије Александар I Обреновић упутио је саучешће.

Крај династије

Породични рукопис написан је после 1903. и Обреновиће помиње као „бившу“ краљевску лозу. Ова архива не износи ништа даље о паду династије.

Српска Википедија Федора описује као претендента на српски престо. Ни Марков (2011), ни Марков и Главан (2021), ни енглеска Википедија не помињу такав захтев, а ова архива га не понавља.