NR/OBRENOVIC

Obrenovići

Savka Obrenović, ćerka kneza Miloša, udala se za Jovana Nikolića 1831. Njeni sinovi Fedor i Mihajlo, sestrići kneza Mihaila, imali su udela u njegovom nasleđu.

Tabela V: porodica Obrenović i Nikolići od Rudne

Knez Miloš Obrenović i kneginja Ljubica, njihova deca i sinovi njihove ćerke Savke i Jovana (VII) Nikolića. Rukopisna tabela V, koja obuhvata sedam generacija, izgubljena je; ova arhiva ponovo crta deo koji je ovde važan prema Vikipediji, članku Noblesse & Royautés i Markovu (2011). Fedor, istaknut okvirom, bio je nećak kneza Mihaila.

Prevucite u stranu da biste videli celu šemu.

Potomstvo
Brak
Usvojenje
Unapređenje u plemićkom redu (godina)
Imanje (godina)
* rođen · † umro

Ista šema kao spisak

knez Miloš (1780–1860) — Čin 1815 (Knez Srbije 1815–1839. i 1858–1860.).
- U braku sa: kneginja Ljubica (1788–1843). Deca:
  - Petrija (1808–1870).
    - U braku sa: Todor Bajić. Iz Varadije; oženio se Petrijom 1834.
  - Savka (1814–1848).
    - U braku sa: Jovan (VII) (1810–1880). Deca:
      - Miloš Nikolić (1833–1863).
      - Fedor (1836–1903) — Čin 1854 (Austrijska baronija). Nećak kneza Mihaila.
      - Mihajlo (1841–1916).
  - knez Milan II (1819–1839).
  - knez Mihailo (1823–1868) — Čin 1839 (Knez Srbije 1839–1842. i 1860–1868.). Nije imao dece.
    - U braku sa: grofica Julija Hunjadi (1831–1919).
  - Umrli mladi: Marija † 1830, Todor, Gavrilo. Marija (rođena i umrla 1830), Todor i Gavrilo umrli su mladi.

Miloš i Ljubica

Knez Miloš Obrenović (1780–1860) vladao je Srbijom 1815–1839, a potom ponovo 1858–1860. Godine 1805. oženio se Ljubicom Vukomanović (1788–1843). Spiskovi navode sedmoro dece: Petrija (rođena 1808, ili 1810. prema jednom izvoru, C17), Savka (1814–1848), Milan (1819–1839) i Mihailo (1823–1868) stigli su do odraslog doba; Marija, Todor i Gavrilo umrli su mladi.

Slika kneza Miloša Obrenovića u visokom crvenom fesu sa crnom kićankom, u crvenoj uniformi sa zlatnim epoletama i odlikovanjima, pred kamenim stubom i džamijom sa kupolom. — Tabla X Knez Miloš Obrenović (1780–1860), Savkin otac i Fedorov deda. Slika nastala oko 1850. (slikar je na Ostavi naveden kao Brandt).Slika, oko 1850. Vikimedijina ostava, datoteka „Knez Miloš Obrenović.jpg“. Javno vlasništvo.

Slika kneginje Ljubice koja sedi u plavom somotskom jeleku sa srebrnim širitima, ružičastom maramom i crvenom izvezenom kapom. — Tabla XI Kneginja Ljubica Obrenović, rođena Vukomanović (1788–1843), Savkina majka i Fedorova baka. Anonimni portret iz 19. veka.Nepoznat autor, 19. vek. Vikimedijina ostava, datoteka „Knjeginja Ljubica.jpg“. Javno vlasništvo.

Portret u punoj figuri kneza Mihaila Obrenovića u tamnoj husarskoj tunici sa odlikovanjima i ogrtačem oivičenim krznom, sa kapom sa perjanicom na stolu pored njega; u uglu je upisana godina 1875. — Tabla XII Knez Mihailo Obrenović (1823–1868), Savkin brat i Fedorov ujak. Slika Stevana Todorovića, sa upisanom godinom 1875, naslikana posle kneževe smrti.Stevan Todorović, 1875. Vikimedijina ostava, datoteka „Portret Mihailo Obrenović.png“. Javno vlasništvo.

Savka

Jelisaveta „Savka“ Obrenović, rođena 1814. (1816. i 1818. prema drugim izvorima), udala se za Jovana Nikolića (VII) 16. oktobra 1831. Umrla je 5. oktobra 1848 — 23. septembra po julijanskom kalendaru — kada je njen sin Fedor imao dvanaest godina. Mikloš Barabaš naslikao je njen portret 1845.

Portret u ulju mlade žene sa tamnom kosom razdeljenom po sredini, biserima oko vrata i tamnoplavim jelekom oivičenim krznom i izvezenim zlatom, koja drži minijaturu uz grudi; iza nje su crvena zavesa i dalek pejzaž. — Tabla IX Jelisaveta „Savka“ Obrenović (1814–1848), koju je 1845. naslikao Mikloš Barabaš. Slika je katalogizovana uz Konak kneginje Ljubice u Beogradu.Slika: Miklós Barabás, 1845. Fotografija: „Gmihail“ (Vikipedija na srpskom). Vikimedijina ostava, datoteka „Miklos Barabas, Savka Obrenović, 1845, Princess Ljubica’s Residence.jpg“. CC BY-SA 3.0 RS.

Fedor, knežev nećak

Knez Mihailo Obrenović, Savkin brat i stoga Fedorov ujak, ubijen je u Beogradu 10. juna 1868. Fedor i njegov otac, baron Jovan, stigli su tamo 12. juna.

Mihailo se 1853. oženio Julijom Hunjadi i nije ostavio dece. Njegova imovina u Rumuniji podeljena je među naslednicima, među kojima su bili Fedor, Mihajlo i baruni Bajić, pošto su se sporazumeli sa kneževom udovicom: sporazum je zaključen u Bukureštu 8. juna 1873. Julija Hunjadi udala se 1876. za vojvodu Karla od Arenberga, a Fedorov nekrolog iz 1903. naziva je „kneginjom Arenberg“.

Konak kneginje Ljubice

Konak kneginje Ljubice u Beogradu započet je u julu 1829, a završen kasne jeseni 1830; jedan članak navodi 1831. Graditelj je bio Hadži Nikola Živković, a podignut je za Ljubicu i njene sinove Milana i Mihaila. U njemu je 1846–1863. bio smešten Beogradski licej, a kasnije škola, sud i muzeji. Obnovljen je 1971–1979, pripada Muzeju grada Beograda i spomenik je kulture od izuzetnog značaja.

Veza sa Bajićima

Petrija, najstarija među decom, udala se 1834. za Todora Bajića od Varadije. Porodični rukopis obećava tabelu koja bi čitaocu pokazala njegovo srodstvo sa bivšom kraljevskom lozom i „dvostruko srodstvo sa porodicom Bajić“; tabela je izgubljena, a tekst ne kaže u čemu je srodstvo bilo dvostruko.

Veze na dvoru

U oktobru 1882. kralj Milan I odlikovao je Fedora u Beogradu Velikim krstom Takovskog ordena. U Sarajevu, gde je Fedor bio civilni adlatus, njegovo srodstvo sa srpskom kraljevskom kućom bilo je društvena prednost. Kada je umro 1903, beogradski dvor je obavešten telegrafom, a kralj Srbije Aleksandar I Obrenović uputio je saučešće.

Kraj dinastije

Porodični rukopis napisan je posle 1903. i Obrenoviće pominje kao „bivšu“ kraljevsku lozu. Ova arhiva ne iznosi ništa dalje o padu dinastije.

Srpska Vikipedija Fedora opisuje kao pretendenta na srpski presto. Ni Markov (2011), ni Markov i Glavan (2021), ni engleska Vikipedija ne pominju takav zahtev, a ova arhiva ga ne ponavlja.