NR/SOURCES

Izvori i metod

Kako je arhiva sačinjena, na šta se oslanja, gde se izvori ne slažu i šta ostaje nepoznato.

Kako je arhiva sačinjena

Svaka tvrdnja o činjenicama u ovoj arhivi potiče iz nekog izvora, a margina pored nje imenuje izvor, sa stranicom gde je ima. Jedine tvrdnje koje se ne oslanjaju na objavljeni izvor jesu priređivačeve, o porodičnom imenu u Francuskoj i o privatnosti porodice; margina ih pripisuje izvoru „Porodične informacije (priređivač)“.

Izvori nisu ni jednaki ni nezavisni. Markov (2011) i Markov i Glavan (2021) imaju zajedničkog autora i oslanjaju se na ista starija dela: Lendvaja (1905), Borovskog (1913), Milankova (2001) i Temeswarer Zeitung iz marta 1903. Članak o Fedoru na engleskoj Vikipediji je sažetak Markova. Arhiva izvode koji se slažu računa kao jedan izvor, a delo koje sama nije videla navodi „preko“ onog koje joj ga je prenelo.

Tri oznake na marginama pokazuju koliko je tvrdnja čvrsta.

Izvori se ne slažu: Dva ili više izvora daju različita čitanja. Stranica pokazuje čitanje sa kojim arhiva radi i red registra koji ih stavlja jedno pored drugog.
Samo preneto: Tvrdnja se oslanja na jedan jedini izvor — štampu, turistički vodič ili kompilaciju — ili nije proverena.
Otvoreno pitanje: Izvori ne rešavaju pitanje. Pitanje je navedeno na stranici o izvorima i nigde drugde nema odgovor.
Dokumenti su kod priređivača, nisu objavljeni: Priređivač poseduje matične isprave koje se tiču tvrdnje. Nisu objavljene, jer imenuju žive osobe.

Kada arhiva mora da zaključi nešto što nijedan izvor ne iznosi, ona to kaže. Podatak koji je sama izračunala — hektare iz jutara, udaljenost između dva mesta — označen je kao „preračunala arhiva“, a čitanje koje naslućuje, ali ne može da dokaže, naziva se pretpostavkom arhive.

Građa je namerno ograničena. Priča ispričana ovde ide od dodele grba 1694. do 1919, a opisuju se samo osobe koje nisu među živima i koje su rođene pre 1900.

Engleski tekst je osnova. Francuski i srpski tekst su njegovi prevodi; srpski je napisan ćirilicom, a latinička verzija se iz ćirilice pravi slovo po slovo. Prevode još nije pročitao lektor kome je to maternji jezik.

Izvori

Svi izvori navedeni na sajtu. Svaka odrednica kaže o kakvom je izvoru reč i kako je arhiva do njega došla, a kratko ime na margini vodi ovamo. Tamo gde je arhiva pročitala samo novo delo koje citira starije, starije delo je navedeno kao izvorna građa koja „nije viđena neposredno“, uz delo koje ju je prenelo.

Markov i Glavan 2021

Naučni radPregledan za ovu arhivu

Markov, Zoran; Glavan, Ćiprijan (2021). „Plemići Nikolić od Rudne. Porodična istorija u jednom dokumentu iz zbirke Narodnog muzeja Banata u Temišvaru“. Ishodišta 1 (7): 145–162. Niš: Filozofski fakultet Univerziteta u Nišu. doi:10.46630/ish.7.2021.11.

Sadrži prevod porodičnog rukopisa na srpski (str. 148–154), komentar autora o grbu i o Fedoru (str. 155–157), šest priloga (str. 159–161) i Lendvajev rodoslov (str. 162). Autori rade u Narodnom muzeju Banata. Ova arhiva ne objavljuje ponovo članak; sledite vezu.

doi.org

Markov 2011

Naučni radPregledan za ovu arhivu

Marcov, Zoran (Zoran Markov). 2011. „Baronul Fedor Nikolics de Rudna (1836–1903)“. U: Florin Zamfir (ur.), Oameni, evenimente, tradiții din Banatul de câmpie, 5. izd., 7–15. Timișoara: Artpress. ISBN 978-973-108-380-3.

Biografija Fedora na rumunskom, od istog autora kao Markov i Glavan 2021, zasnovana na listu Temeswarer Zeitung, Milankovu, Lendvaju i Borovskom. To je glavni oslonac članka o Fedoru na engleskoj Vikipediji.

Porodični rukopis (GuF)

Porodična hronikaIzvorna građa, nije viđena neposredno

Geschichte unserer Familie („Istorija naše porodice“). Rukopis na nemačkom jeziku na šest listova, 36,1 × 22,4 cm, nepotpisan i nedatiran, napisan posle 1903. za Jovana Tirfeldera. Narodni muzej Banata u Temišvaru, Istorijsko odeljenje, inv. br. 21.735 (rukopis) i 21.734 (prekucana kopija na papiru „Remington Papier“); upisan 30. juna 1988.

Porodična hronika, verovatno delo Aleksandra (Šandora) II Nikolića (radna hipoteza Markova i Glavana (2021)). Njen pisac kaže da su porodična dokumenta iz vremena pre 1848. izgorela i da je radio na osnovu Kraljevskih knjiga (Libri Regii) u Budimpešti, zapisnika plemića Peštanske županije i arhiva Tamiške županije. Tri rodoslovne tabele koje su joj pripadale izgubljene su. Ovde se čita u srpskom prevodu u radu Markova i Glavana (2021); navodi se kao Markov i Glavan 2021 sa odštampanom stranom.

Dostupno preko Markov i Glavan 2021

Lendvaj 1905

Naučni radIzvorna građa, nije viđena neposredno

Lendvai, Miklós (Lendvaj). 1905. Temes vármegye nemes családjai, III, str. 139–142 (rodoslov str. 141; grb i moto str. 142). Budapest–Temesvár.

Nije viđen neposredno; navodi se preko Markova i Glavana (2021) i Markova (2011). Njegov rodoslov je prerađen u radu Markova i Glavana (2021), str. 162, i u nekim godinama i datumima razlikuje se od porodičnog rukopisa.

Dostupno preko Markov i Glavan 2021, Markov 2011

Borovski 1913

Naučni radIzvorna građa, nije viđena neposredno

Borovszky, Samu (Borovski). 1913. Magyarország vármegyéi és városai: Torontál vármegye, str. 548. Budapest.

Nije viđen neposredno; navodi se preko Markova i Glavana (2021) i Markova (2011). Izvor portreta i fotografije konaka iz 1913. objavljenih u radu Markova i Glavana (2021).

Dostupno preko Markov i Glavan 2021, Markov 2011

Milankov 2001

Naučni radIzvorna građa, nije viđena neposredno

Milankov, Vladimir. 2001. „Baron Fedor Nikolić od Rudne“. Temišvarski zbornik 3: 95–112. Novi Sad: Matica srpska.

Nije viđen neposredno; navodi se preko Markova (2011) i Markova i Glavana (2021) za Fedorove godine u Beogradu, Sarajevu i Sremskim Karlovcima, njegovo zemljište i bankarstvo, mađarsku baroniju iz 1886. i sahranu.

Dostupno preko Markov 2011, Markov i Glavan 2021

Temeswarer Zeitung 1903

NovineIzvorna građa, nije viđena neposredno

Temeswarer Zeitung 52 (48), 1. mart 1903 (nekrolog, bolest, pripreme za sahranu); 52 (50), 3. mart 1903 (izveštaj o sahrani, testament, saučešća). Temišvar.

Nije viđen neposredno; navodi se preko Markova (2011) i Markova i Glavana (2021). Markov i Glavan (2021) broj sa nekrologom označavaju kao 49, Markov (2011) kao 48. Izveštaj od 3. marta neobičan je za sahranu održanu 4. marta.

Dostupno preko Markov 2011, Markov i Glavan 2021

TRET 1894–95

ČasopisIzvorna građa, nije viđena neposredno

Történelmi és Régészeti Értesítő (Temišvar), 1894. str. 112; 1895. str. 124.

Nije viđen neposredno; navodi se preko Markova (2011) i Markova i Glavana (2021) za poklon novčića iz 1894.

Dostupno preko Markov 2011, Markov i Glavan 2021

Markov i Glavan 2010

Naučni radPregledan za ovu arhivu

Marcov, Zoran, i Ciprian Glăvan. 2010. „Istoria familiei Nikolics redată într-un document din colecția Muzeului Banatului“. Analele Banatului, S.N., Arheologie-Istorie 18: 173–183. Cluj-Napoca: Mega.

Nije viđen. Rumunski prethodnik rada Markova i Glavana (2021).

rodoslov euweb.cz

KompilacijaPregledan za ovu arhivu

„Nikolics de Rudna“. Rodoslovlje mađarskog plemstva, genealogy.euweb.cz/hung/nikolic.html (stranica poslednji put ažurirana 18. aprila 2006).

Daje tačne datume i mesta za potomke Jovana (VII), ali sadrži bar jedan nemoguć datum (registar C7).

genealogy.euweb.cz

Vikipedija (en), Fedor Nikolić

KompilacijaPregledan za ovu arhivu

„Fedor Nikolić“. Vikipedija na engleskom, pročitano 24. i 25. oktobra 2026.

Sažetak Markova (2011) sa nekoliko dodataka iz drugih izvora. Kada se slaže sa Markovom (2011), to se računa kao jedan izvor. Na pojedinim mestima protivreči samom sebi.

en.wikipedia.org

Vikipedija (sr), Nikolići

KompilacijaPregledan za ovu arhivu

„Nikolići (porodica)“. Vikipedija na srpskom, pročitano 24. i 25. oktobra 2026. Navodi Acovića, Heraldika i Srbi (2008) str. 434; Stajića, Novosadske porodice (1936) str. 259–264; Svetovid (Beč), 24. april 1854.

Neki od njenih datuma slede julijanski kalendar.

sr.wikipedia.org

Noblesse & Royautés

Novinski članakPregledan za ovu arhivu

„Le palais de la princesse Ljubica à Belgrade“ (Palata kneginje Ljubice u Beogradu). Noblesse & Royautés.

Kratak popularan članak koji nabraja sedmoro dece Miloša i Ljubice. Komentari čitalaca ne koriste se kao dokaz, osim gde je to označeno.

noblesseetroyautes.com

Vikipedija (en), Residence of Princess Ljubica

KompilacijaPregledan za ovu arhivu

„Residence of Princess Ljubica“. Vikipedija na engleskom, pročitano 24. oktobra 2026.

en.wikipedia.org

Vikipedija (en), Miloš Obrenović

KompilacijaPregledan za ovu arhivu

„Miloš Obrenović“. Vikipedija na engleskom, pročitano 24. oktobra 2026.

en.wikipedia.org

Vikipedija (en), Mihailo Obrenović

KompilacijaPregledan za ovu arhivu

„Mihailo Obrenović, Prince of Serbia“. Vikipedija na engleskom, pročitano 24. oktobra 2026.

en.wikipedia.org

Vikipedija (en), Ljubica Vukomanović

KompilacijaPregledan za ovu arhivu

„Ljubica Vukomanović“. Vikipedija na engleskom, pročitano 24. oktobra 2026.

en.wikipedia.org

Vikipedija (en), Júlia Hunyady de Kéthely

KompilacijaPregledan za ovu arhivu

„Júlia Hunyady de Kéthely“. Vikipedija na engleskom, preko rezimea pretrage, 24. oktobar 2026.

Koristi se samo za njenu drugu udaju, za vojvodu Karla od Arenberga, 1876.

en.wikipedia.org

Vikipedija (en), Teodor Janković-Mirijevski

KompilacijaPregledan za ovu arhivu

„Teodor Janković-Mirijevski“. Vikipedija na engleskom, preko rezimea pretrage, 24. oktobar 2026.

Koristi se samo za otvoreno pitanje o Todoru Jankoviću od Mirijeva: školski reformator (1741–1814) otišao je u Rusiju 1782.

en.wikipedia.org

stiripentrucopii.com 2023

Novinski članakPregledan za ovu arhivu

„Istoria familiei Nikolics“. stiripentrucopii.com, 7. maj 2023.

Popularni uvod u rukopis; navodi 26. mart 1694.

stiripentrucopii.com

Ghidul Banatului 2020

Novinski članakPregledan za ovu arhivu

„Povestea conacului nobiliar de la Rudna. Doi germani l-au cumpărat ca să-l reabiliteze“. ghidulbanatului.ro, 30. januar 2020.

Lokalna štampa o konaku u Rudni, kupovini 1782. i usvojenju 1804. Novinarski tekst.

ghidulbanatului.ro

Adevărul 2013

Novinski članakPregledan za ovu arhivu

Both, Ștefan. „Au lăsat Germania pentru a se muta într-un castel aflat în paragină, la Rudna“. Adevărul (Temišvar), 20. avgust 2013 (ažurirano 11. avgusta 2022).

Lokalna štampa sa intervjuima vlasnika; koristi se za konak posle 1945. i za prodaju delova 1873. i 1875.

adevarul.ro

Tion 2021

Novinski članakPregledan za ovu arhivu

„Banat Brunch, în curtea Castelului Nikolici. Călătorie prin istoria și gusturile din Rudna“. Tion.ro, 31. jul 2021.

Turistički članak o događajima; jedini izvor za prodaju 1919. i za advokata vlasnika do 1946.

tion.ro

Tribuna 2026

Novinski članakPregledan za ovu arhivu

„Satul de lângă Timișoara cu 700 de ani de istorie: conacul nobililor Nikolici și poveștile ascunse ale Banatului“. Tribuna, 26. septembar 2026.

Lokalna štampa; izvor za istoriju sela, crkvu iz 1834–38. i datovanje konaka oko 1780, kao i za godinu 1781. za kupovinu.

tribunasnm.ro

Vikipedija (fr), Noblesse autrichienne

KompilacijaPregledan za ovu arhivu

„Noblesse autrichienne“. Vikipedija na francuskom, odeljak o ukidanju plemstva 1919. godine, pročitano 25. oktobra 2026.

Kaže da je austrijski zakon iz 1919. godine (Adelsaufhebungsgesetz) ukinuo plemstvo, njegove privilegije, titule i plemićka imena za austrijske državljane. Daje samo godinu, ne i dan ni broj zakona.

fr.wikipedia.org

Spotlight Timișoara

Vodič ili priručnikPregledan za ovu arhivu

„Piața Traian“. Spotlight Timișoara, spotlight-timisoara.eu.

Vodič kroz Temišvar; pominje zgradu koja je nekada pripadala baronu Mihaju Nikoliću od Rudne.

spotlight-timisoara.eu

Wikimedia Commons

Vodič ili priručnikPregledan za ovu arhivu

Vikimedijina ostava (Wikimedia Commons), stranice sa opisima datoteka (commons.wikimedia.org); autorstvo svake slike navedeno je na stranici o izvorima.

commons.wikimedia.org

Porodične informacije (priređivač)

Porodične informacijeNeposredne informacije priređivača

Informacije koje je dao priređivač ove arhive, Vincent Nikolic de Rudna, o porodičnom imenu u Francuskoj i o privatnosti porodice.

Registar neslaganja

Kada izvori daju različita čitanja, stranica pokazuje čitanje sa kojim arhiva radi i označava ga; ovaj registar stavlja sva čitanja jedno pored drugog. Redovi C1 do C20 su otvoreni ili nose radno čitanje. Redovi S1 do S4 rešeni su boljim izvorom i čuvaju se radi evidencije.

Dan dodele austrijske baronske titule 1854.

Nerešeno

Šta kažu izvori: 22. april 1854. — srpska Vikipedija, pozivajući se na bečki list Svetovid od 24. aprila 1854.
Vikipedija (sr), Nikolići
18. novembar 1854. — Markov (2011), pozivajući se na Lendvaja; engleska Vikipedija ga prati.
Markov 2011, str. 7
Vikipedija (en), Fedor Nikolić
Samo „1854“ — Markov i Glavan (2021).
Markov i Glavan 2021, str. 153
Čitanje arhive: Arhiva navodi 1854. i prikazuje oba dana. Da april označava carsku odluku, a novembar diplomu, pretpostavka je arhive, a ne nalaz.

Godina Fedorovog venčanja sa Vilhelminom Hirš

Usvojeno čitanje, ostala prikazana

Šta kažu izvori: 18. maj 1869, u Beču — rodoslovna tabela.
rodoslov euweb.cz
18. maj 1879. — nekrolog iz 1903, koji prenose Markov (2011) i Markov i Glavan (2021); engleska Vikipedija ga ponavlja.
Markov 2011, str. 8
Markov i Glavan 2021, str. 155
Vikipedija (en), Fedor Nikolić
Čitanje arhive: Čitanje 1879. ima jedno poreklo — nekrolog. Isti dan i mesec ukazuju na jedan događaj, a deca, rođena od 10. maja 1870, govore u prilog 1869. Arhiva navodi 1869. uz oznaku.

Godina kupovine Rudne

Usvojeno čitanje, ostala prikazana

Šta kažu izvori: 1782. — porodični rukopis, u prevodu u radu Markova i Glavana (2021), i dva članka lokalne štampe.
Markov i Glavan 2021, str. 151
Adevărul 2013
Ghidul Banatului 2020
1781. — lokalni članak iz 2026.
Tribuna 2026
Čitanje arhive: 1782, koju navode porodični rukopis i dva druga izvora.

Smrt Jovana Nikolića (ranije Belčića)

Nerešeno

Šta kažu izvori: 1828. — porodični rukopis, koji navodi i njegov testament iz 1828.
Markov i Glavan 2021, str. 152
1830. — Lendvajev rodoslov.
Markov i Glavan 2021, str. 162
Čitanje arhive: Prikazuje se kao „1828. (1830. kod Lendvaja)“.

Smrt Aleksandra (Šandora) I

Nerešeno

Šta kažu izvori: 23. januar 1893. — Lendvajev rodoslov; sažetak Muzeja Banata.
Markov i Glavan 2021, str. 162
stiripentrucopii.com 2023
1897. — njegov sin, verovatni pisac porodičnog rukopisa, govoreći o svom ocu.
Markov i Glavan 2021, str. 147
Čitanje arhive: Prikazuju se obe.

Godina rođenja Savke Obrenović

Usvojeno čitanje, ostala prikazana

Šta kažu izvori: 1814. — Markov (2011), Markov i Glavan (2021), euweb (18. mart), Noblesse & Royautés i dva članka engleske Vikipedije (28. mart u članku o Milošu).
Markov 2011, str. 7
Markov i Glavan 2021, str. 155
rodoslov euweb.cz
Noblesse & Royautés
Vikipedija (en), Ljubica Vukomanović
Vikipedija (en), Miloš Obrenović
1816. — Lendvajev rodoslov.
Markov i Glavan 2021, str. 162
1818. — engleska Vikipedija, članak o Mihailu.
Vikipedija (en), Mihailo Obrenović
Čitanje arhive: 1814; ostale su zabeležene.

Datum prvog braka Elizabete (sa grofom Eugenom Hardegom)

Usvojeno čitanje, ostala prikazana

Šta kažu izvori: 1889. — euweb i srpska Vikipedija.
rodoslov euweb.cz
Vikipedija (sr), Nikolići
Već u februaru 1903. ona je grofica Hardeg.
Markov 2011, str. 11
Čitanje arhive: Ovako napisana, 1889. je nemoguća: ona je rođena 1877, a mladoženja 1873. Godina je verovatno 1899. Arhiva navodi „datum nesiguran“.

Kada je Fedor postao mađarski baron

Nerešeno

Šta kažu izvori: 1875. — Markov (2011): „dodela mađarske baronske titule obavljena je 1875“.
Markov 2011, str. 7
10. februar 1886. — Markov i Glavan (2021), pozivajući se na Milankova (2001, str. 102); engleska Vikipedija.
Markov i Glavan 2021, str. 156
Vikipedija (en), Fedor Nikolić
Čitanje arhive: Nije rešeno. Porodična dodela 1875. i Fedorova lična 1886. mogle bi da ih pomire, ali to je pretpostavka. Prikazuju se obe.

Početak Fedorovog mandata za Kikindu

Nerešeno

Šta kažu izvori: 1886. — Markov (2011).
Markov 2011, str. 10
1887. — infokutija engleske Vikipedije (28. septembar 1887); njen tekst kaže „od 1886. do 1896“.
Vikipedija (en), Fedor Nikolić
1888. — Markov i Glavan (2021), „dve godine kasnije“ u odnosu na 1886.
Markov i Glavan 2021, str. 156
Čitanje arhive: Prikazuje se kao „1886–1896“, kako daje Markov, uz napomenu o varijantama.

C10

Kraj dužnosti kraljevskog komesara

Usvojeno čitanje, ostala prikazana

Šta kažu izvori: 1901. — Markov (2011), pozivajući se na Borovskog (1913); engleska Vikipedija.
Markov 2011, str. 10
Vikipedija (en), Fedor Nikolić
1902. — Markov i Glavan (2021).
Markov i Glavan 2021, str. 156
Čitanje arhive: 1901, uz napomenu o 1902.

C11

Šta označava 15. jul 1882.

Usvojeno čitanje, ostala prikazana

Šta kažu izvori: Službeno postavljenje za civilnog adlatusa — Markov i Glavan (2021).
Markov i Glavan 2021, str. 156
Njegovo imenovanje za tajnog savetnika „za tako značajne usluge“, iako je stigao tek 1. avgusta — Markov (2011).
Markov 2011, str. 9
Tajni savetnik 15. jula, adlatus od 1. avgusta — engleska Vikipedija.
Vikipedija (en), Fedor Nikolić
Čitanje arhive: I postavljenje i čin bili su rešeni do 15. jula; dužnost je preuzeo 1. avgusta. Razlika u formulaciji.

C12

Fedorove misije 1880.

Nerešeno

Šta kažu izvori: „Baltičke zemlje“ — nekrolog iz 1903, koji prenose Markov (2011) i Markov i Glavan (2021).
Markov 2011, str. 8
Markov i Glavan 2021, str. 156
Diplomatska misija u Rumuniji donela mu je odlikovanje Matice srpske — Milankov (2001), preko Markova (2011).
Markov 2011, str. 8
Čitanje arhive: Obe se navode; arhiva „baltičke“ označava kao sumnjivo (pretpostavka: omaška za „balkanske“).

C13

Dan smrti Mišeline

Nerešeno

Šta kažu izvori: 1. jul 1901. — euweb.
rodoslov euweb.cz
2. jul 1901. — Lendvajev rodoslov.
Markov i Glavan 2021, str. 162
Čitanje arhive: Prikazuje se kao „1. ili 2. jul“.

C14

Dan smrti Miloša Nikolića

Usvojeno čitanje, ostala prikazana

Šta kažu izvori: 25. januar 1863. — euweb.
rodoslov euweb.cz
13. januar 1863. — srpska Vikipedija.
Vikipedija (sr), Nikolići
Čitanje arhive: Dva dana su udaljena dvanaest dana, koliko su u 19. veku bili udaljeni julijanski i gregorijanski kalendar. Arhiva prikazuje 25. januar 1863. (novi stil).

C15

Dan smrti Savke

Usvojeno čitanje, ostala prikazana

Šta kažu izvori: 5. oktobar 1848. — euweb; engleska Vikipedija.
rodoslov euweb.cz
Vikipedija (en), Miloš Obrenović
23. septembar 1848. — Markov (2011).
Markov 2011, str. 7
Čitanje arhive: Isti dan u julijanskom i gregorijanskom kalendaru. Arhiva prikazuje 5. oktobar 1848. (novi stil).

C16

Rođenje i mesto smrti kneginje Ljubice

Usvojeno čitanje, ostala prikazana

Šta kažu izvori: Rođena 1788. — engleska Vikipedija (članak o Ljubici), Noblesse & Royautés; 1785. — engleska Vikipedija (članak o Milošu).
Vikipedija (en), Ljubica Vukomanović
Noblesse & Royautés
Vikipedija (en), Miloš Obrenović
Umrla u Beču — engleska Vikipedija (oba članka); u Novom Sadu — komentar čitaoca ispod članka u Noblesse & Royautés.
Vikipedija (en), Ljubica Vukomanović
Vikipedija (en), Miloš Obrenović
Noblesse & Royautés
Čitanje arhive: 1788; „umrla 1843, sahranjena u Krušedolu“; arhiva ne navodi mesto smrti.

C17

Godina rođenja kneginje Petrije

Usvojeno čitanje, ostala prikazana

Šta kažu izvori: 1808. — Noblesse & Royautés; engleska Vikipedija (članak o Milošu, 5. avgust).
Noblesse & Royautés
Vikipedija (en), Miloš Obrenović
1810. — engleska Vikipedija (članak o Ljubici).
Vikipedija (en), Ljubica Vukomanović
Čitanje arhive: 1808.

C18

Kada je podignut Konak kneginje Ljubice

Usvojeno čitanje, ostala prikazana

Šta kažu izvori: 1829–30 — temelji postavljeni u julu 1829, završen kasne jeseni 1830 — engleska Vikipedija.
Vikipedija (en), Residence of Princess Ljubica
1831. — Noblesse & Royautés.
Noblesse & Royautés
Čitanje arhive: 1829–30.

C19

Datum konaka u Rudni

Nerešeno

Šta kažu izvori: Oko 1780. — izvodi iz spomeničke dokumentacije, kako prenosi lokalna štampa.
Tribuna 2026
Tion 2021
19. vek — drugi inventari, isti članak. Porodica je imanje kupila 1782.
Tribuna 2026
Markov i Glavan 2021, str. 151
Čitanje arhive: „Oko 1780. prema spomeničkim izvorima“; graditelj nije imenovan.

C20

Gde se nalazi porodična kapela ili grobnica

Usvojeno čitanje, ostala prikazana

Šta kažu izvori: „Porodična kapela na imanju Rudna“ (izveštaj o sahrani) i „porodična grobnica na imanju“.
Markov 2011, str. 14
Markov i Glavan 2021, str. 157
Današnja porodična grobnica nalazi se „nekoliko kilometara od konaka“ i zapuštena je.
Markov i Glavan 2021, str. 146
Porodična kapela je deo obilaska za posetioce.
Tion 2021
Čitanje arhive: Izveštaji iz 1903. se slažu. Imanje je bilo veliko (oko 3.300 ha), pa „na imanju“ i „nekoliko kilometara od konaka“ mogu biti tačni.

Datum ubistva kneza Mihaila

Rešeno

Šta kažu izvori: 10. jun 1868. — Markov (2011); engleska Vikipedija.
Markov 2011, str. 8
Vikipedija (en), Mihailo Obrenović
„10. maj 1868.“ — Markov i Glavan (2021).
Markov i Glavan 2021, str. 155
Čitanje arhive: Rešeno: 10. jun 1868. „Maj“ u radu iz 2021. je omaška.

Godina prvog Fedorovog mandata u Dijeti

Rešeno

Šta kažu izvori: 1861. — Markov (2011); engleska Vikipedija.
Markov 2011, str. 7
Vikipedija (en), Fedor Nikolić
1860. — Markov i Glavan (2021).
Markov i Glavan 2021, str. 155
Čitanje arhive: Rešeno: 1861. Raniji članak istog autora daje 1861, a Dijeta je zasedala 1861.

Datum Fedorove sahrane

Rešeno

Šta kažu izvori: Utorak, 4. mart 1903, u 11 časova — Markov (2011); engleska Vikipedija.
Markov 2011, str. 14
Vikipedija (en), Fedor Nikolić
Izveštaj lista navodi se kao datiran 3. marta 1903.
Markov i Glavan 2021, str. 157
Čitanje arhive: Rešeno: 4. mart; kovčeg je u jutru 3. marta prenet u crkvu. Navedeni datum izveštaja je neobičan za sahranu od 4. marta i verovatno je datum broja lista.

Sarajevska „kuća Nikolić“

Rešeno

Šta kažu izvori: Prvo je uočena samo u engleskoj Vikipediji.
Vikipedija (en), Fedor Nikolić
Dokumentovano kod Milankova (2001), preko Markova (2011): bivši austrougarski konzulat, preuređen za Fedora.
Markov 2011, str. 9
Čitanje arhive: Rešeno: dokumentovano je. Koja je to zgrada ostaje otvoreno pitanje (Q2).

Otvorena pitanja

Pitanja na koja pregledani izvori ne daju odgovor. Navedena su ovde i nigde drugde na sajtu nemaju odgovor; stranica koja dodiruje neko od njih nosi oznaku „otvoreno pitanje“ koja vodi na njega.

Q1 Ko je bio Todor Janković od Mirijeva? Porodični rukopis ga naziva taštom Jovana Nikolića i suvlasnikom pri kupovini Rudne 1782. Lokalni članak iz 2026. opisuje „Teodor Iancovici de Mirievschi“ kao visokog carskog činovnika koji je pomagao u organizaciji školstva u Banatu. To odgovara školskom reformatoru Teodoru Jankoviću Mirijevskom (1741–1814), koji je 1782. otišao u Rusiju — ali nijedan od pregledanih izvora ne kaže da je reč o istom čoveku.

Q2 Koja je zgrada bila „kuća Nikolić“ u Sarajevu? Milankov (2001), preko Markova (2011), opisuje bivši austrougarski konzulat, zgradu u turskom stilu, preuređenu za Fedora i pretvorenu u mesto okupljanja visokog društva Sarajeva. Nijedan od pregledanih izvora ne kaže gde je stajala niti šta je s njom bilo.

Q3 Odakle je porodica potekla? Porodični rukopis i članak iz 2021. smeštaju je među Srbe u Ugarskoj i nazivaju je srpskom. Engleska Vikipedija pripisuje istoričaru Maksu Demeteru Pejfusu opis porodice Nikolić kao aromunskog porekla. Arhiva beleži obe tvrdnje i ne zauzima stranu.

Q4 Da li je Fedor bio pretendent na srpski presto? Srpska Vikipedija ga tako opisuje. Ni Markov (2011), ni Markov i Glavan (2021), ni engleska Vikipedija ne pominju takav zahtev.

Q5 Šta je pisalo u oplemenjivačkom pismu iz 1694? Pisac porodičnog rukopisa nikada ga nije video; sadržaj je saznao iz posrednih izvora, a tekst povelje nije poznat.

Q6 Koji je sin prodao Rudnu 1919? Lokalni mediji navode da je „baronov sin“ prodao konak i nastanio se u Francuskoj, ne imenujući ga. Fedor II je 1903. bio imenovan univerzalnim naslednikom, pa je najverovatnije on prodavac; nijedan izvor to ne tvrdi.

Q7 Koga prikazuju dve fotografije? Vikimedijina ostava jednu označava kao „Nikolics II. Fedor“ (oko 1900), a drugu kao „Báró rudnai Nikolics Milos“. Arhiva ih prikazuje sa tim oznakama; nije proverila koga prikazuju.

Q8 Ko je napisao porodični rukopis? Markov i Glavan kao radnu hipotezu predlažu Aleksandra (Šandora) II Nikolića (1878–1926). Rukopis nije ni potpisan ni datiran.

Q9 Kuda su Fedora vodile misije 1880? Nekrolog iz 1903, koji prenose Markov (2011) i Markov i Glavan (2021), pominje „baltičke zemlje“; međutim, Milankov njegov diplomatski uspeh iz 1880. vezuje za Rumuniju. „Baltičke“ je možda omaška za „balkanske“ — pretpostavka arhive, koju nijedan izvor ne iznosi.

Q10 Kada je Fedor postao mađarski baron? Markov (2011) kaže da je mađarska baronska titula dodeljena 1875; Markov i Glavan (2021), pozivajući se na Milankova, Fedorovu mađarsku baronsku titulu datiraju 10. februarom 1886. Moguće je da su u pitanju dve različite dodele — porodična 1875. i Fedorova lična 1886. — ali nijedan izvor to ne kaže.

Slike i autorstvo

Sve slike na sajtu, sa autorstvom i licencom. Slike sa Vikimedijine ostave koriste se pod licencom navedenom na stranici njihove datoteke. Dve slike potiču iz zbirke Narodnog muzeja Banata i objavljene su uz dozvolu muzeja. Mali znak u zaglavlju stranica je detalj Table I.

Sve slike na sajtu, sa autorstvom i licencom
Tabla	Šta prikazuje	Autorstvo	Licenca i veza
Tabla I	Baronski grb porodice Nikolić od Rudne. Isto delo je Prilog 2 u radu Markova i Glavana (2021), gde se pripisuje Lendvaju (1905).	Dostavila porodica; izvor ovog primerka nije zabeležen.	Delo iz vremena pre 1920; prava reprodukcije nisu potvrđena
Tabla II	Prva stranica rukopisa Geschichte unserer Familie („Istorija naše porodice“): opšti podaci o Srbima u Ugarskoj, a zatim izvori za istoriju porodice.	Narodni muzej Banata, Temišvar, Istorijsko odeljenje, inv. br. 21.735. Reprodukovano iz Markov i Glavan 2021, Prilog 1.	Muzejska građa, objavljena uz dozvolu
Tabla III	Konak porodice Nikolić u Rudni, na fotografiji iz knjige objavljene 1913.	Fotografija objavljena kod Borovskog (1913), reprodukovana u Markov i Glavan 2021, Prilog 5.	Javno vlasništvo (zbog starosti)
Tabla IV	„Pozdrav iz Rudne“, razglednica iz početka 20. veka: baronova kuća, zamak Nikolić i srpska crkva.	Razglednica iz galerije Hungaricana, reprodukovana u Markov i Glavan 2021, Prilog 6.	Javno vlasništvo (zbog starosti)
Tabla V	Kuća barona Mihalja Nikolića od Rudne na trgu Pijaca Traijan u Temišvaru, snimljena 2020.	Fotografija korisnika „Turbojet“, 2020. Vikimedijina ostava, datoteka „Timisoara, Casa Nikolici de Rudna.jpg“. CC BY-SA 4.0.	CC BY-SA 4.0Stranica datoteke na Vikimedijinoj ostavi
Tabla VI	Baron Fedor Nikolić u poznim godinama, u nošnji mađarskog magnata. Gravura potpisana „Cserna K.“	Károly Cserna. Vikimedijina ostava, datoteka „Fedor Nikolić.jpg“. Javno vlasništvo.	Javno vlasništvoStranica datoteke na Vikimedijinoj ostavi
Tabla VII	Fedor Nikolić 1865, u mađarskoj dvorskoj nošnji. Vizit-karta Borša Jožefa.	Borsos József, 1865. Vikimedijina ostava, datoteka „Nikolics Fedor.png“. Javno vlasništvo.	Javno vlasništvoStranica datoteke na Vikimedijinoj ostavi
Tabla VIII	Pismo od 13. novembra 1894. kojim Fedor i Mihajlo Nikolić poklanjaju zbirku novčića muzejskom društvu u Temišvaru.	Narodni muzej Banata, Temišvar, istorijski arhiv. Reprodukovano iz Markov i Glavan 2021, Prilog 4.	Muzejska građa, objavljena uz dozvolu
Tabla IX	Jelisaveta „Savka“ Obrenović (1814–1848), koju je 1845. naslikao Mikloš Barabaš. Slika je katalogizovana uz Konak kneginje Ljubice u Beogradu.	Slika: Miklós Barabás, 1845. Fotografija: „Gmihail“ (Vikipedija na srpskom). Vikimedijina ostava, datoteka „Miklos Barabas, Savka Obrenović, 1845, Princess Ljubica’s Residence.jpg“. CC BY-SA 3.0 RS.	CC BY-SA 3.0 RSStranica datoteke na Vikimedijinoj ostavi
Tabla X	Knez Miloš Obrenović (1780–1860), Savkin otac i Fedorov deda. Slika nastala oko 1850. (slikar je na Ostavi naveden kao Brandt).	Slika, oko 1850. Vikimedijina ostava, datoteka „Knez Miloš Obrenović.jpg“. Javno vlasništvo.	Javno vlasništvoStranica datoteke na Vikimedijinoj ostavi
Tabla XI	Kneginja Ljubica Obrenović, rođena Vukomanović (1788–1843), Savkina majka i Fedorova baka. Anonimni portret iz 19. veka.	Nepoznat autor, 19. vek. Vikimedijina ostava, datoteka „Knjeginja Ljubica.jpg“. Javno vlasništvo.	Javno vlasništvoStranica datoteke na Vikimedijinoj ostavi
Tabla XII	Knez Mihailo Obrenović (1823–1868), Savkin brat i Fedorov ujak. Slika Stevana Todorovića, sa upisanom godinom 1875, naslikana posle kneževe smrti.	Stevan Todorović, 1875. Vikimedijina ostava, datoteka „Portret Mihailo Obrenović.png“. Javno vlasništvo.	Javno vlasništvoStranica datoteke na Vikimedijinoj ostavi
Tabla XIII	Konak kneginje Ljubice u Beogradu, podignut 1829–30, u kome je živela Savkina majka. Danas je deo Muzeja grada Beograda.	Fotografija Jorge Láscar, 2012. Vikimedijina ostava, datoteka „Residence of Princess Ljubica (Konak Kneginje Ljubice) (13807170653).jpg“. CC BY 2.0.	CC BY 2.0Stranica datoteke na Vikimedijinoj ostavi
Tabla XIV	Fotografija označena kao „Nikolics II. Fedor“, oko 1900 — verovatno Fedor II (rođen 1871). Identitet je naveden onako kako stoji na Vikimedijinoj ostavi; nije proveren.	Nepoznat fotograf. Vikimedijina ostava, datoteka „Nikolics II. Fedor.jpg“. Javno vlasništvo.	Javno vlasništvoStranica datoteke na Vikimedijinoj ostavi
Tabla XV	Fotografija označena kao „Báró rudnai Nikolics Milos“ — verovatno Miloš Nikolić (1833–1863), Fedorov stariji brat. Identitet je naveden onako kako stoji na Vikimedijinoj ostavi; nije proveren.	Nepoznat fotograf. Vikimedijina ostava, datoteka „Báró rudnai Nikolics Milos.jpg“. Javno vlasništvo.	Javno vlasništvoStranica datoteke na Vikimedijinoj ostavi
Tabla XVI	Grobnica porodice Nikolić od Rudne, pogled odozgo.	Porodična fotografija, objavljena uz dozvolu porodice.	Porodična zbirka
Tabla XVII	Grobna kula gledana s njive. Kupola je izgubila veliki deo daščane obloge.	Porodična fotografija, objavljena uz dozvolu porodice.	Porodična zbirka
Tabla XVIII	Ulaz u grobnicu. Natpis, delimično odsečen na fotografiji, glasi ćirilicom: „Grobnica porodice Nikolić od Rudne“.	Porodična fotografija, objavljena uz dozvolu porodice.	Porodična zbirka
Tabla XIX	Konak u Rudni, sa strane. Registarska tablica automobila je zamagljena.	Porodična fotografija, objavljena uz dozvolu porodice.	Porodična zbirka
Tabla XX	Konak u Rudni kroz drveće, sa stepeništem.	Porodična fotografija, objavljena uz dozvolu porodice.	Porodična zbirka
Tabla XXI	Kapija i zid ispred konaka.	Porodična fotografija, objavljena uz dozvolu porodice.	Porodična zbirka
Tabla XXII	Rudna („Rudno“, dole desno) na sekciji 77 Jozefinskog premera, 1769–72 — desetak godina pre nego što je porodica kupila imanje.	Österreichisches Staatsarchiv, Kriegsarchiv: Josephinische Landesaufnahme (Prvi vojni premer), Banat, sekcija 77, 1769–72. Vikimedijina ostava, datoteka „Banat Josephinische Landaufnahme pg077.jpg“. Javno vlasništvo.	Javno vlasništvoStranica datoteke na Vikimedijinoj ostavi

O arhivi

Ovu arhivu je priredio Vincent Nikolic de Rudna, potomak porodice. U Francuskoj je upisan kao „Nikolic de Rudna“, bez akcenta srpskog ć; stranica o porodici navodi ostale oblike prezimena.

Ova arhiva beleži samo članove porodice koji nisu među živima i koji se javljaju u objavljenoj građi. Kasnija pokolenja su svoju genealogiju držala u privatnosti i ona ovde nije zabeležena.

Priređivač poseduje matične isprave o sopstvenom poreklu, od sebe preko majke do njenog oca. One imenuju žive osobe i nisu objavljene. Veza te loze sa porodicom barona za sada počiva na porodičnom predanju: arhiva je ne iznosi kao činjenicu i dokumentovaće je kada isprave budu postojale.

Dva dela na koja se arhiva najviše oslanja — rad Markova i Glavana iz 2021. i članak Markova iz 2011. — ovde nisu ponovo objavljena. Svako je navedeno sa svojim DOI-jem ili podacima o izdanju, a ko želi ceo tekst treba da se obrati originalu. Ni porodični rukopis nije ponovo objavljen; arhiva ga čita u srpskom prevodu štampanom u radu iz 2021.

Kako citirati

Da biste citirali stranicu ove arhive, navedite „Arhiva Nikolić od Rudne“, naslov stranice i njenu oznaku (na primer „Baron Fedor, NR/FEDOR“), jezik verzije koju ste čitali i datum kada ste je čitali.

Da biste citirali činjenicu, navedite izvor pomenut na margini pored nje, a ne ovu arhivu; margina daje stranicu. Tamo gde margina kaže „preko“, navedite delo preko koga je arhiva došla do izvora, i to naglasite.

Kontakt i ispravke

Čitaoci koji mogu da dopune građu, da je isprave ili da se raspitaju o porodici mogu da pišu arhivi na adresu ispod, na francuskom, engleskom ili srpskom.

contact [at] nikolicderudna.org (umesto [at] upišite znak „et“)

Ispravka je najkorisnije ako navodi svoj izvor: delo, arhiv ili dokument, sa stranicom. Arhiva objavljuje samo ono što počiva na izvoru, pa se tvrdnja bez izvora ne dodaje kao činjenica, već ostaje kao pitanje. Ispravka koja izdrži proveru unosi se u tekst, a gde se izvori ne slažu, oba čitanja idu u registar neslaganja.

Arhiva ne objavljuje podatke o živim ljudima bez njihovog pristanka i ne odgovara na zahteve za adresama ili ličnim podacima živih osoba.

Poruke čita priređivač; odgovor može potrajati.