NR/PEOPLE
Двадесет четири профила личности из грађе, свих преминулих и рођених пре 1900: датуми, кратка биографија са изворима и, где је сачуван, портрет.
Где више мушкараца носи исто име, архива следи нумерацију Лендвајевог родослова, како га је поново нацртао чланак из 2021: Јован III је Јован Николић Старији, Јован VI је Јован Белчић, а Јован VII је његов син барон, Федоров отац. Остали бројеви — Петар IV, Шандор I и II, Михајло IV, Федор I и II — јављају се у изворима и овде служе само за разликовање мушкараца истог имена.
Сви овде наведени нису међу живима и рођени су пре 1900. Каснија поколења су своју генеалогију држала у приватности и нису забележена.
оплемењени 1694.
Тројица браће оплемењена 1694.
Манојло (Емануел), Петар и Славон Никола, као и Манојлова супруга Ана, добили су од краља Леополда I мађарско племство са грбом 26. марта 1694. Лендвајев родослов као њиховог оца наводи Николу I. Њихови потомци живели су у Пешти, Будиму, Рацком Ковину и Сентандреји; неки су стигли до Лугожа и Чакова.
Ходочасник у Свети Гроб; деда купца Рудне
Петров син. Надимак „Хаџи“ означава ходочашће у Свети Гроб у Јерусалиму, у то време много теже него данас, због чега су га потомци високо ценили; потврда племства из 1783. то помиње. Његов унук Јован купио је Рудну.
активан 1772–1810.
Трговац и школски управник у Осијеку; купац Рудне (1782)
Помиње се од 1772. у Осијеку као трговац и организатор школства, записан као „Никола алијас Николић“. Године 1782. са својим тастом Тодором Јанковићем од Миријева купио је Рудну, а 1783. Јосиф II је потврдио његово племство. Витез златне мамузе (1792), саветник апелационих судова и на челу српских школа у Осијеку (1787). Пошто није имао деце, усвојио је Јована Белчића. У Лендвајевом родослову он је Јован III, ожењен Маријом Јанковић.
1776. – 1828. (1830. код Лендваја)
Усвојени наследник Рудне; предак банатске гране
Рођен у Земуну, од оца грађанина тог града и мајке Марте, рођене у Иригу. Усвојио га је Јован Старији; актом од 14. августа 1804. узео је презиме Николић, заједно са племићком титулом, грбом и имањем Рудна. Оженио се најпре Јелисаветом Карамат, потом Алојзијом Текелија, а 1825. купио је Мацедонију. Породични рукопис каже: „Ми нисмо потомци старог Николића; ми смо заправо Белчићи.“
14. јула 1810. – 10. маја 1880.
Барон; власник Мацедоније; супруг Савке Обреновић
Син Јована Белчића и Јелисавете Карамат; власник имања Мацедонија. Оженио се Савком Обреновић 16. октобра 1831, а 1854. је постао аустријски барон. Имали су пет синова — Милоша, Федора, Милана, Михајла и Младена — од којих су Милан и Младен умрли у детињству. Умро је у Рудни.
1814. – 5. октобра 1848.
Ћерка кнеза Милоша; супруга Јована (VII); Федорова мајка
Ћерка кнеза Милоша и кнегиње Љубице. Удала се за Јована Николића 1831. и имала пет синова. Миклош Барабаш ју је насликао 1845; портрет је каталогизован уз Конак кнегиње Љубице у Београду. Умрла је 1848, када је Федор имао дванаест година.
1817. – 30. марта 1878.
Полубрат Јована (VII); сунаследник Рудне
Син Јована Белчића и Алојзије Текелија; са братом Шандором наследио је Рудну 1828. Свој део продао је 1875. и повукао се у Житиште, где је умро. Супруга му је била Марија Дамаскин од Немета; њихов син Иван умро је без потомака.
1825. – 1893. (1897. према његовом сину)
Полубрат Јована (VII); жупан
Син Јована Белчића и Алојзије Текелија. Наследио је део Рудне 1828. и продао га 1873. Више пута посланик и десет година жупан (начелник жупаније); оженио се Агнезом Манасије од Ходоња. Лендвај његову смрт датира 23. јануаром 1893, а његов син каже 1897.
1833. – 25. јануара 1863.
Најстарији син Јована (VII)
Најстарији син Јована (VII) и Савке, 1854. са браћом постаје барон. Умро је у Пешти 1863, као млад човек. Фотографија означена као „Báró rudnai Nikolics Milos“ на Викимедијиној остави можда приказује њега.
7. јуна 1836. – 27. фебруара 1903.
Цивилни адлатус Босне и Херцеговине; краљевски комесар; члан Дома магната
Други син Јована (VII) и Савке. Адвокат и посланик, сунаследник са братом Михајлом земаља кнеза Михаила у Румунији, цивилни адлатус Босне и Херцеговине (1882–1886), члан Дома магната, краљевски комесар на Српском црквено-народном сабору и председник банака и друштава. Умро је у Рудни 1903.
16. фебруара 1841. – 21. новембра 1916.
Барон; сунаследник кнеза Михаила; усвојитељ Јована Тирфелдера
Рођен у Мацедонији. Са Федором и баронима Бајић делио је наслеђе кнеза Михаила (1868–73). Оженио се грофицом Маријаном Кински 1877; развели су се 1880. Имао је градску кућу у Темишвару, са Федором је поклонио збирку новчића из 1894, а 1905. је, уз краљевску сагласност, усвојио Јована Тирфелдера. Последњи члан породице обухваћен породичним рукописом.
* 27. јуна 1848.
Оперска певачица; Федорова супруга
Рођена у Лавову (Лемберг). Оперска певачица, хваљена 1903. због талента, лепоте и образовања, мајка петоро деце. Преживела је Федора, чији јој је тестамент доделио коришћење великог дела имања. Година венчања је 1869. или 1879.
1878. – 1926.
Државни секретар; вероватни писац породичног рукописа
Син Александра I. Године 1913. државни секретар у Министарству унутрашњих послова Угарске, секретар председништва судске администрације. Марков и Главан га, као радну хипотезу, идентификују као писца рукописа Geschichte unserer Familie.
10. маја 1870. – 17. маја 1917.
Баронеса Дука од Кадара
Рођена у Будимпешти, најстарије од забележене деце Федора и Вилхелмине. Удала се за барона Гезу Дуку од Кадара (1867–1913) у Будимпешти 16. јуна 1892; он је 1903. био секретар посланства и члан Дома магната.
* 6. маја 1871.
Аташе; универзални наследник Федора
Рођен у Бечу. Године 1903. аташе у министарству спољних послова и универзални наследник именован очевим тестаментом. Његов каснији живот није документован у изворима коришћеним овде. Фотографија означена као „Nikolics II. Fedor“ (око 1900) налази се на Викимедијиној остави.
4. октобра 1877. – 2. децембра 1954.
Грофица Хардег
Рођена у Феслау код Беча; у фебруару 1903. већ је грофица Хардег, а њен супруг потпуковник хусара. Удавала се три пута: за грофа Еугена цу Хардега; за Морица фон Ремиза (Братислава, 1911); за Фрица Решку (Беч, 1926). Датум првог брака забележен је као 1889, што не може бити тачно.
22. новембра 1882. – 1. или 2. јул 1901.
Супруга Лудвига Вих фон дер Ројта
Рођена у Сарајеву током очевог мандата цивилног адлатуса. Удала се за Лудвига Вих фон дер Ројта у Бечу 16. јуна 1900. и умрла у Риви у јулу 1901, са осамнаест година.
Усвојени син Михајла; адресат породичног рукописа
Усвојио га је барон Михајло уз краљевску сагласност 1905, а он је постао аустријски барон са племићким предикатом „од Обренов“. Породични рукопис је написан за њега.
18. марта 1780. – 26. септембра 1860.
Кнез Србије 1815–1839. и 1858–1860; Савкин отац
Рођен у Горњој Добрињи; кнез Србије од 1815. до 1839, а затим поново од 1858. до смрти у Београду 1860. Оженио се Љубицом Вукомановић 1805. Отац Петрије, Савке, Милана и Михаила, и Федоров деда.
септембар 1788. – 26. маја 1843.
Милошева супруга; Федорова бака
Рођена Љубица Вукомановић; удала се за Милоша 1805. и родила му седморо деце. Конак подигнут за њу у Београду (1829–30) данас је музеј. Умрла је 1843. и сахрањена је у манастиру Крушедол.
1808. – 1870.
Савкина старија сестра; супруга Тодора Бајића од Варадије
Старија ћерка Милоша и Љубице. Удала се за Тодора Бајића од Варадије — 1834, према енглеској Википедији. Њени потомци, барони Бајић, делили су са браћом Николић наслеђе кнеза Михаила, а породични рукопис помиње двоструко сродство породица Николић и Бајић.
21. октобра 1819. – 8. јула 1839.
Савкин брат; кнез Србије неколико недеља 1839.
Савкин брат. Наследио је оца после абдикације 1839. и умро неколико недеља касније, неожењен и без деце.
16. септембра 1823. – 10. јуна 1868.
Кнез Србије 1839–1842. и 1860–1868; Федоров ујак
Рођен у Крагујевцу. Кнез од 1839. до свргавања 1842, а затим поново од 1860. Оженио се грофицом Јулијом Хуњади 1853; брак је остао без деце. Убијен је у парку Кошутњак код Београда 10. јуна 1868, а његов млади рођак Милан проглашен је наследником. Његова имовина у Румунији подељена је 1873. међу потомцима његових сестара.
1831. – 1919.
Удовица кнеза Михаила; касније војвоткиња од Аренберга
Удала се за кнеза Михаила 1853; брак је био несрећан и без деце, а планирани развод никада није спроведен. После његовог убиства 1868. споразумела се са његовим наследницима, а у јануару 1876. удала се за војводу Карла од Аренберга.
