NR/PEOPLE
Dvadeset četiri profila ličnosti iz građe, svih preminulih i rođenih pre 1900: datumi, kratka biografija sa izvorima i, gde je sačuvan, portret.
Gde više muškaraca nosi isto ime, arhiva sledi numeraciju Lendvajevog rodoslova, kako ga je ponovo nacrtao članak iz 2021: Jovan III je Jovan Nikolić Stariji, Jovan VI je Jovan Belčić, a Jovan VII je njegov sin baron, Fedorov otac. Ostali brojevi — Petar IV, Šandor I i II, Mihajlo IV, Fedor I i II — javljaju se u izvorima i ovde služe samo za razlikovanje muškaraca istog imena.
Svi ovde navedeni nisu među živima i rođeni su pre 1900. Kasnija pokolenja su svoju genealogiju držala u privatnosti i nisu zabeležena.
oplemenjeni 1694.
Trojica braće oplemenjena 1694.
Manojlo (Emanuel), Petar i Slavon Nikola, kao i Manojlova supruga Ana, dobili su od kralja Leopolda I mađarsko plemstvo sa grbom 26. marta 1694. Lendvajev rodoslov kao njihovog oca navodi Nikolu I. Njihovi potomci živeli su u Pešti, Budimu, Rackom Kovinu i Sentandreji; neki su stigli do Lugoža i Čakova.
Hodočasnik u Sveti Grob; deda kupca Rudne
Petrov sin. Nadimak „Hadži“ označava hodočašće u Sveti Grob u Jerusalimu, u to vreme mnogo teže nego danas, zbog čega su ga potomci visoko cenili; potvrda plemstva iz 1783. to pominje. Njegov unuk Jovan kupio je Rudnu.
aktivan 1772–1810.
Trgovac i školski upravnik u Osijeku; kupac Rudne (1782)
Pominje se od 1772. u Osijeku kao trgovac i organizator školstva, zapisan kao „Nikola alijas Nikolić“. Godine 1782. sa svojim tastom Todorom Jankovićem od Mirijeva kupio je Rudnu, a 1783. Josif II je potvrdio njegovo plemstvo. Vitez zlatne mamuze (1792), savetnik apelacionih sudova i na čelu srpskih škola u Osijeku (1787). Pošto nije imao dece, usvojio je Jovana Belčića. U Lendvajevom rodoslovu on je Jovan III, oženjen Marijom Janković.
1776. – 1828. (1830. kod Lendvaja)
Usvojeni naslednik Rudne; predak banatske grane
Rođen u Zemunu, od oca građanina tog grada i majke Marte, rođene u Irigu. Usvojio ga je Jovan Stariji; aktom od 14. avgusta 1804. uzeo je prezime Nikolić, zajedno sa plemićkom titulom, grbom i imanjem Rudna. Oženio se najpre Jelisavetom Karamat, potom Alojzijom Tekelija, a 1825. kupio je Macedoniju. Porodični rukopis kaže: „Mi nismo potomci starog Nikolića; mi smo zapravo Belčići.“
14. jula 1810. – 10. maja 1880.
Baron; vlasnik Macedonije; suprug Savke Obrenović
Sin Jovana Belčića i Jelisavete Karamat; vlasnik imanja Macedonija. Oženio se Savkom Obrenović 16. oktobra 1831, a 1854. je postao austrijski baron. Imali su pet sinova — Miloša, Fedora, Milana, Mihajla i Mladena — od kojih su Milan i Mladen umrli u detinjstvu. Umro je u Rudni.
1814. – 5. oktobra 1848.
Ćerka kneza Miloša; supruga Jovana (VII); Fedorova majka
Ćerka kneza Miloša i kneginje Ljubice. Udala se za Jovana Nikolića 1831. i imala pet sinova. Mikloš Barabaš ju je naslikao 1845; portret je katalogizovan uz Konak kneginje Ljubice u Beogradu. Umrla je 1848, kada je Fedor imao dvanaest godina.
1817. – 30. marta 1878.
Polubrat Jovana (VII); sunaslednik Rudne
Sin Jovana Belčića i Alojzije Tekelija; sa bratom Šandorom nasledio je Rudnu 1828. Svoj deo prodao je 1875. i povukao se u Žitište, gde je umro. Supruga mu je bila Marija Damaskin od Nemeta; njihov sin Ivan umro je bez potomaka.
1825. – 1893. (1897. prema njegovom sinu)
Polubrat Jovana (VII); župan
Sin Jovana Belčića i Alojzije Tekelija. Nasledio je deo Rudne 1828. i prodao ga 1873. Više puta poslanik i deset godina župan (načelnik županije); oženio se Agnezom Manasije od Hodonja. Lendvaj njegovu smrt datira 23. januarom 1893, a njegov sin kaže 1897.
1833. – 25. januara 1863.
Najstariji sin Jovana (VII)
Najstariji sin Jovana (VII) i Savke, 1854. sa braćom postaje baron. Umro je u Pešti 1863, kao mlad čovek. Fotografija označena kao „Báró rudnai Nikolics Milos“ na Vikimedijinoj ostavi možda prikazuje njega.
7. juna 1836. – 27. februara 1903.
Civilni adlatus Bosne i Hercegovine; kraljevski komesar; član Doma magnata
Drugi sin Jovana (VII) i Savke. Advokat i poslanik, sunaslednik sa bratom Mihajlom zemalja kneza Mihaila u Rumuniji, civilni adlatus Bosne i Hercegovine (1882–1886), član Doma magnata, kraljevski komesar na Srpskom crkveno-narodnom saboru i predsednik banaka i društava. Umro je u Rudni 1903.
16. februara 1841. – 21. novembra 1916.
Baron; sunaslednik kneza Mihaila; usvojitelj Jovana Tirfeldera
Rođen u Macedoniji. Sa Fedorom i baronima Bajić delio je nasleđe kneza Mihaila (1868–73). Oženio se groficom Marijanom Kinski 1877; razveli su se 1880. Imao je gradsku kuću u Temišvaru, sa Fedorom je poklonio zbirku novčića iz 1894, a 1905. je, uz kraljevsku saglasnost, usvojio Jovana Tirfeldera. Poslednji član porodice obuhvaćen porodičnim rukopisom.
* 27. juna 1848.
Operska pevačica; Fedorova supruga
Rođena u Lavovu (Lemberg). Operska pevačica, hvaljena 1903. zbog talenta, lepote i obrazovanja, majka petoro dece. Preživela je Fedora, čiji joj je testament dodelio korišćenje velikog dela imanja. Godina venčanja je 1869. ili 1879.
1878. – 1926.
Državni sekretar; verovatni pisac porodičnog rukopisa
Sin Aleksandra I. Godine 1913. državni sekretar u Ministarstvu unutrašnjih poslova Ugarske, sekretar predsedništva sudske administracije. Markov i Glavan ga, kao radnu hipotezu, identifikuju kao pisca rukopisa Geschichte unserer Familie.
10. maja 1870. – 17. maja 1917.
Baronesa Duka od Kadara
Rođena u Budimpešti, najstarije od zabeležene dece Fedora i Vilhelmine. Udala se za barona Gezu Duku od Kadara (1867–1913) u Budimpešti 16. juna 1892; on je 1903. bio sekretar poslanstva i član Doma magnata.
* 6. maja 1871.
Ataše; univerzalni naslednik Fedora
Rođen u Beču. Godine 1903. ataše u ministarstvu spoljnih poslova i univerzalni naslednik imenovan očevim testamentom. Njegov kasniji život nije dokumentovan u izvorima korišćenim ovde. Fotografija označena kao „Nikolics II. Fedor“ (oko 1900) nalazi se na Vikimedijinoj ostavi.
4. oktobra 1877. – 2. decembra 1954.
Grofica Hardeg
Rođena u Feslau kod Beča; u februaru 1903. već je grofica Hardeg, a njen suprug potpukovnik husara. Udavala se tri puta: za grofa Eugena cu Hardega; za Morica fon Remiza (Bratislava, 1911); za Frica Rešku (Beč, 1926). Datum prvog braka zabeležen je kao 1889, što ne može biti tačno.
22. novembra 1882. – 1. ili 2. jul 1901.
Supruga Ludviga Vih fon der Rojta
Rođena u Sarajevu tokom očevog mandata civilnog adlatusa. Udala se za Ludviga Vih fon der Rojta u Beču 16. juna 1900. i umrla u Rivi u julu 1901, sa osamnaest godina.
Usvojeni sin Mihajla; adresat porodičnog rukopisa
Usvojio ga je baron Mihajlo uz kraljevsku saglasnost 1905, a on je postao austrijski baron sa plemićkim predikatom „od Obrenov“. Porodični rukopis je napisan za njega.
18. marta 1780. – 26. septembra 1860.
Knez Srbije 1815–1839. i 1858–1860; Savkin otac
Rođen u Gornjoj Dobrinji; knez Srbije od 1815. do 1839, a zatim ponovo od 1858. do smrti u Beogradu 1860. Oženio se Ljubicom Vukomanović 1805. Otac Petrije, Savke, Milana i Mihaila, i Fedorov deda.
septembar 1788. – 26. maja 1843.
Miloševa supruga; Fedorova baka
Rođena Ljubica Vukomanović; udala se za Miloša 1805. i rodila mu sedmoro dece. Konak podignut za nju u Beogradu (1829–30) danas je muzej. Umrla je 1843. i sahranjena je u manastiru Krušedol.
1808. – 1870.
Savkina starija sestra; supruga Todora Bajića od Varadije
Starija ćerka Miloša i Ljubice. Udala se za Todora Bajića od Varadije — 1834, prema engleskoj Vikipediji. Njeni potomci, baroni Bajić, delili su sa braćom Nikolić nasleđe kneza Mihaila, a porodični rukopis pominje dvostruko srodstvo porodica Nikolić i Bajić.
21. oktobra 1819. – 8. jula 1839.
Savkin brat; knez Srbije nekoliko nedelja 1839.
Savkin brat. Nasledio je oca posle abdikacije 1839. i umro nekoliko nedelja kasnije, neoženjen i bez dece.
16. septembra 1823. – 10. juna 1868.
Knez Srbije 1839–1842. i 1860–1868; Fedorov ujak
Rođen u Kragujevcu. Knez od 1839. do svrgavanja 1842, a zatim ponovo od 1860. Oženio se groficom Julijom Hunjadi 1853; brak je ostao bez dece. Ubijen je u parku Košutnjak kod Beograda 10. juna 1868, a njegov mladi rođak Milan proglašen je naslednikom. Njegova imovina u Rumuniji podeljena je 1873. među potomcima njegovih sestara.
1831. – 1919.
Udovica kneza Mihaila; kasnije vojvotkinja od Arenberga
Udala se za kneza Mihaila 1853; brak je bio nesrećan i bez dece, a planirani razvod nikada nije sproveden. Posle njegovog ubistva 1868. sporazumela se sa njegovim naslednicima, a u januaru 1876. udala se za vojvodu Karla od Arenberga.
